DW-World.de
Deutsche Welle

Srbija je potpuno ostala bez gasa, ali se očekuje da bi noćas mogla da počne isporuka manjih količina tog energenta, izjavio je član kriznog štaba srpske vlade Dušan Mrakić. On je rekao da upravo dolazi do potpune nestašice gasa u Srbiji i da se u pojedinim delovima sistema koriste poslednje količine od milion kubnih metara gasa. "Prema nekim informacijama koje još nisu zvanično potvrđene očekujemo da u kasnim večernjim satima, možda i u toku noći, krenu manje količine gasa iz Mađarske u Srbiju ili da krene ruski gas preko Ukrajine", rekao je Mrakić. Naftna inudustrija Srbije je obezbedila dovoljne količine mazuta, koji je trebalo da zameni gas u gradskim toplanama, rekao je Mrakić, koji je državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije.

Evropska unija će pružiti pomoć i Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana koje su pogođene prekidom isporuka ruskog gasa preko Ukrajine, a koje su članice Zajednice za energiju EU-Jugoistočna Evropa, izjavio je danas zvaničnik Evropske komisije u Briselu. Portparol Komisije Feran Taradeljas je istakao da EU Grupa za gas, koja se sastaje u petak da razmotri kakvu pomoć može dati zemljama evropske dvadesetsedmorice koje su najviše pogođene obustavom isporuka gasa, treba da ispita i kako da pomogne Zapadnom Balkanu. Taradeljas je rekao da će se hitne mere podrške pre svega pružiti Bugarskoj, koja je najteže pogođena prekidom isporuka ruskog gasa, ali i nekim drugim zemljama.

Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko predložio je ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu obnavljanje pregovora o tranzitu ruskog gasa u Evropu, saopštila je pres-služba ukrajinskog predsednika. Juščenko je u pismu Medevedevu predložio da se obnovi tranzit gasa u obimu koji je bio 31. decembra 2008. godine. Potpredsednik ruskog Gasproma Aleksandar Medvedev optužio je danas Ukrajinu da je zatvorila i poslednji, četvrti gasovod po kojem se ruski gas isporučuje Evropi. Medvedev je novinarima u Berlinu izjavio da je Gasprom fizički onemogućen da isporučuje gas u punom obimu, mada koristi alternativne puteve - gasaovod kroz Belorusiju, "Jamal-Evropa", "Plavi tok", kao i gas iz podzemnih skladišta u Evropi.

Češki premijer Mirek Topolanek zapretio je u ime Evropske unije danas Rusiji i Ukrajini da će se EU energično umešati u spor oko gasa ukoliko se sutra ne obnove isporuke evropskim zemljama. "Ako do sutra ne budu obnovljene isporuke gasa biće potrebna energična intervencija EU", kazao je danas Topolanek u susretu sa stranim novinarima. Premijer Češke, koja od januara predsedava EU, izrazio je nadu da još ima prostora da se taj spor, zbog koga je Evropa ostala bez ruskog gasa koji ide preko Ukrajine, reši kao trgovinski.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je danas da su Izrael i palestinske vlasti prihvatile plan za primirje u pojasu Gaze. "Predsednik je obradovan prihvatanjem Izraela i palestinskih vlasti francusko-egipatskog plana koji je sinoć u Šarm el-Šeiku predstavio egipatski predsednik Hosni Mubarak", saopšteno je iz Sarkozijevog kabineta. U saopštenju se dodaje da Sarkozi poziva na što brzo sprovođenje plana kako bi se zaustavile patnje civila. Portparol izraelske vlade Mark Regev izjavio je da Izrael "pozdravlja" predlog Francuske i Egipta za okončanje sukoba u pojasu Gaze i da bi Izrael mogao da prihvati predlog ako se njime zaustavi "neprijateljska vatra" iz Gaze i ako uključi mere što bi sprečile da se radikalni palestinski pokret Hamas ponovo naoruža. Najmanje 670 Palestinaca je poginulo dok je više od 2.700 povređeno tokom dvanaestodnevnih operacija izraelske vojske u pojasu Gaze pokrenutih s ciljem da se zaustave raketni napadi palestinskih ekstremista na jug Izraela.

Lider radikalnog palestinskog pokreta Hamasa Musa Abu Marzuk izjavio je danas da ta organizacija razmatra mirovnu incijativu za okončanje nasilja u pojasu Gaze ali da odbija trajno primirje s Izraelom. Abu Marzuk, koji se nalazi u egzilu u Siriji i koji je zamenik šefa politickog biroa Hamasa, rekao je da neće biti pregovora o trajnom prekidu vatre i da će biti "otpora" sve dok traje izraelska okupacija.  Marzuk je to rekao dan nakon što su Egipat i Francuska predložile plan za okončanje borbi u pojasu Gaze, gde traju akcije izraelske vojske s ciljem da se zaustave raketni napadi Hamasa na jug Izraela. Abu Marzuk je rekao da je Hamas dobio predloge za prekid vatre od Francuske, Turske, Sirije i Egipta. On je naveo da Hamas ostaje pri svojim zahtevima za hitno okončanje izraelske ofanzive, povlačenje Izraela iz pojasa Gaze i otvaranje granica te oblasti.  U 12-dnevnim operacijama izraelske vojske u pojasu Gaze poginulo je najmanje 660 Palestinaca, a više od 2.950 je ranjeno. Prema podacima palestinskih organizacija i UN, više od 300 poginulih su civili, a najmanje 130 su deca mlađa od 16 godina.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je danas "potpuno neprihvatljivim" napade izraelskih snaga na tri škole UN u pojasu Gaze, kada je u samo jednom od napada stradalo 40 ljudi. U saopštenju Ban Ki Muna se ističe da tačne pozicije tih škola, koje su služile kao utočište Palestincima koji su zbog izraelske ofanzive ostali bez domova, "bile prosleđene izraelskim vlastima i da su bile poznate izraelskoj vojsci". "Nakon prvih napada, izraelska vlada je bila upozorena na činjenicu da operacije (izraelske vojske) dovode u opasnost lokacije na kojima se nalaze UN", navodi se u saopštenju. "Svi ti napori nisu sprečili današnju tragediju i ja sam zbog toga duboko žalostan. Ti napadi izraelskih snaga koji dovode u opasnost kancelarije UN koje služe kao utočišta, potpuno su neprihvatljivi i ne smeju se ponoviti", dodaje se u saopštenju Ban Ki Muna.

Vlada Venecuele je sinoć proterala izraelskog ambasadora u Karakasu u znak protesta zbog izraelske ofanzive u pojasu Gaze i kao izraz solidarnosti sa palestinskim narodom, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova. "Venecuela je odlučila da protera ambasadora Izraela" Šloma Koena "i deo osoblja ambasade Izraela, potvrđujući svoju privrženost miru i zahtevajući poštovanje međunarodnog prava", navodi se u saopštenju ministarstva. Venecuelanski predsednik Ugo Čavez nazvao je ranije danas izraelsku ofanzivu palestinskim "holokaustom" i poručio da bi predsednicima Izraela i SAD trebalo suditi na međunarodnom sudu.

Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer izjavio je da Kosovo čeka još dug put do pravne države, ali da je u redu što mu Nemačka pomaže. "Zakon i red na Kosovu znači takođe više bezbednosti i stabilnosti na zapadnom Balkanu i u celoj Evropi", upozorio je Štajnmajer u intervjuu koji danas objavljuje češki dnevnik Pravo. Na podsećanje da je nemačka obaveštajna služba BND označila Kosovo za "raj organizovanog kriminala", Štajnmajer je odvratio da je ispravno to što se Nemačka veoma angažuje u razvoju Kosova, ne samo finansijski, već i preko eksperata. "Naravno da je pred Kosovom još dug put do pravne države. Zato je takođe naša misija za podršku kosovskoj policiji i pravosuđu tako važna", kazao je Štajnmajer češkom listu.

Predsednik nemačkog parlamenta - Bundestaga - Norbert Lamert, boravi danas na Kosovu. Lamert je nakon susreta sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdiuom u Prištini istakao da njegova poseta pokazuje da je Republika Nemačka veoma zaintresovana za politička i ekonomska dešavanja na Kosovu - godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti. Nemačka je među prvim zemljama priznala nezavisnost Kosova i među najvećim je donatorima koji pomažu Kosovo na ekonomskom i političkom planu. Nemačka je i među zemljama sa najviše svojih vojnika i policajaca u misijama na Kosovu

Predsedništvo Evropske unije će doneti stav o događajima na severu Kosova nakon rezultata istrage i ne može da se oslanja na stavove određenih zemalja i vlada, izjavila je ambasadorka Češke u Prištini Janina Hrebickova, čija zemlja predsedava Evropskom unijom. „Posao je KFOR-a, Euleksa i Kosovske policije da vode istragu i bez rezultata istrage mi nemamo pravo da kažemo bilo šta, jer bi to bila spekulacija. Svaka zemlja i svaka vlada ima svoje poglede na te dogadjaje. Predsedništvo EU radi zajedno sa ostalim članicama unutar i van EU o tome kakav stav treba zauzeti ", rekla je Hrebickova. Ona je istakla da EU nije dobila pismo predsednika Srbije Borisa Tadića u vezi sa poslednjim incidentima na severu Kosova.  Kako je najavila, predsedništvo EU će stalno i pažljivo pratiti angažovanje Euleksa na Kosovu i da će podržati proces stabilizacije i pridruživanja Kosova EU.